Pi­še: Če­do­mir An­tić


Ka­kva su oče­ki­va­nja od 2017. go­di­ne? Ri­jet­ke su go­di­ne u ko­ji­ma je čo­vje­čan­stvo to­li­ko op­te­re­će­no pe­si­mi­stič­kim oče­ki­va­nji­ma kao što je ova ko­ja je pred na­ma. Ko bi pri­je go­di­nu da­na oče­ki­vao da će Bri­ta­ni­ja iza­ći iz Evrop­ske uni­je? Da će ju­nak ri­ja­li­ti pro­gra­ma i eks­cen­trič­ni mi­li­jar­der Do­nald Tramp po­sta­ti 45. pred­sjed­nik Sje­di­nje­nih Dr­ža­va... Da će se SAD po­mi­ri­ti sa Ira­nom... Da će Tur­ska do­ći na ivi­cu ra­ta, a po­tom do naj­ve­ćeg sa­ve­zni­štva sa Ru­si­jom... Da će ne­u­spje­li voj­ni puč do­ve­sti do ve­li­kih pro­mje­na u Tur­skoj i pot­pu­no pro­mi­je­ni­ti nje­nu spolj­nu ori­jen­ta­ci­ju... Da će no­va po­li­ti­ka SAD i EU na­ja­vi­ti no­vu po­dje­lu ka­ra­ta u svi­je­tu, oto­plja­va­nje sa Ru­skom Fe­de­ra­ci­jom, za­hla­đe­nje sa NR Ki­nom... Da će je­dan no­vi po­pu­li­stič­ki ta­las za­plju­snu­ti Evro­pu...
Za na­ma je te­ška go­di­na. Po­slije du­gog vre­me­na ne­mi­ra ši­rom svi­je­ta, po­je­di­ni na­uč­ni­ci do­šli su do uvje­re­nja da je u to­ku svjet­ski rat. Dru­ga­či­ji od ra­ni­jih, rat ni­žeg in­ten­zi­te­ta, ali su­kob sud­bo­no­san i du­go­ro­čan. U še­stoj go­di­ni tra­ja­nja gra­đan­skog ra­ta u Si­ri­ji, do­šlo je do pre­kret­ni­ce. Sna­ge Si­rij­ske arap­ske ar­mi­je su uz po­moć svo­jih ru­skih i iran­skih sa­ve­zni­ka ovla­da­le Ale­pom, naj­ve­ćim gra­dom u dr­ža­vi. Nji­ho­vi kurd­ski sa­ve­zni­ci do­šli su na­do­mak gra­da Ra­ka, ba­sti­o­na Islam­ske dr­ža­ve. U na­red­nim mje­se­ci­ma mo­gli bi­smo da vi­di­mo ras­plet do­ga­đa­ja.
Po­slije če­tvrt vi­je­ka do­mi­na­ci­je jed­ne si­le i nje­nih sa­ve­zni­ka na Bal­ka­nu pro­šla go­di­na je bi­la svje­dok ve­li­kih po­kre­ta na po­lu­o­str­vu. Sr­bi­ji, ali i osta­lim dr­ža­va­ma ko­je su iz­ra­zi­le že­lju da pri­stu­pe Evrop­skoj uni­ji, ja­sno je sta­vlje­no do zna­nja da se pro­ši­re­nje oče­ku­je tek u dru­goj po­lo­vi­ni sle­de­će de­ce­ni­je, a mo­žda i ka­sni­je. U dr­ža­va­ma kan­di­da­ti­ma do­šlo je do na­pe­to­sti. U BiH su po­tvr­đe­ne vla­sti ko­je že­le po­dje­lu dr­ža­ve, u Re­pu­bli­ci Srp­skoj pre­vla­da­li su SNSD i sa­ve­zni­ci ko­ji se osla­nja­ju na Ru­sku Fe­de­ra­ci­ju. U Cr­noj Go­ri je na iz­bo­ri­ma op­te­re­će­nim ne­re­gu­lar­no­sti­ma i u at­mos­fe­ri na­vod­nog dr­žav­nog uda­ra po­tvr­đe­na vlast re­ži­ma Mi­la Đu­ka­no­vi­ća. U Ma­ke­do­ni­ji je na iz­bo­ri­ma vi­še po­sla­ni­ka do­bio VMRO ko­ji ni­je po vo­lji sa­da­šnjoj ad­mi­ni­stra­ci­ji SAD. Po­ra­že­ne su al­ban­ske stran­ke či­ji su tra­di­ci­o­nal­ni gla­sa­či da­li po­vje­re­nje opo­zi­ci­o­nim so­ci­jal­de­mo­kra­ta­ma. Is­ku­stvo go­vo­ri da su to uči­ni­li pod uti­ca­jem al­ban­skih za­šti­ti­ni­ka iz SAD. U Sr­bi­ji je na iz­bo­ri­ma u apri­lu po­tvr­đe­na vla­da Alek­san­dra Vu­či­ća. Ipak, ovaj po­pu­lar­ni po­li­ti­čar iz­gu­bio je tom pri­li­kom ve­ći­nu do­volj­nu da sâm mi­je­nja Ustav. Ta­ko­đe, te­o­ret­ski iz­gu­bio je si­gur­nu ve­ći­nu u SNS-ovom ko­a­li­ci­o­nom sa­ve­zu, pro­i­grao je mo­guć­nost da za­jed­no sa par­la­men­tar­nim iz­bo­ri­ma ri­je­ši i pi­ta­nje pred­sjed­ni­ka. Ne­po­pu­lar­ni To­mi­slav Ni­ko­lić ta­ko če­ka 2017. go­di­nu uz ne­iz­vje­snost da li će iz­gu­bi­ti ci­je­lu stran­ku ili će je po­di­je­li­ti. U ne­do­stat­ku krup­ni­jih uspje­ha ova vla­da, ko­ja je Sr­bi­ji do­ni­je­la sta­bil­nost i re­la­tiv­ni rast, okre­nu­la se op­štem po­pu­šta­nju u spolj­noj po­li­ti­ci. Po­slije če­tvo­ro­go­di­šnjeg po­pu­šta­nja, osta­je joj još sa­mo da pri­zna ne­za­vi­snost Ko­so­va. Re­pu­bli­ku Srp­sku ni­je po­dr­ža­la ni na re­fe­ren­du­mu za od­bra­nu nje­nog iden­ti­te­ta, ni na iz­bo­ri­ma. U Cr­noj Go­ri upra­vo je Vu­či­će­va vla­da po­mo­gla i po­dr­ža­la sta­lji­ni­stič­ku mon­ta­žu u ve­zi s „dr­žav­nim uda­rom”, a to­le­ri­še i si­ste­mat­sko za­ti­ra­nje pra­va srp­skog na­ro­da u ovoj dr­ža­vi. U Ma­ke­do­ni­ji su se oglu­ši­li o že­lje srp­skog na­ro­da, a na raz­ne na­či­ne po­dr­ža­li stran­ke ko­je su pri­je­ti­le pro­go­nom Sr­ba iz Ma­ke­do­ni­je, spr­e­ča­va­le po­vra­tak ar­hi­e­pi­sko­pi­je u ka­non­sko je­din­stvo i na­pa­da­le spo­me­nik ca­ru Du­ša­nu u Sko­plju.
Cr­na Go­ra je pret­hod­ne go­di­ne tre­ba­lo da stu­pi u NA­TO. Vo­ljom jed­nog ame­rič­kog se­na­to­ra ovaj pro­ces je pro­ce­du­ral­no od­lo­žen. Osta­je da se vi­di da li će do ula­ska Cr­ne Go­re u NA­TO i ki­mil­sun­gi­za­ci­je Đu­ka­no­vi­će­vog re­ži­ma i do­ći. Ako je su­di­ti pre­ma na­ja­va­ma, po­li­ti­ka SAD mo­gla bi da se na Bal­ka­nu pro­mi­je­ni. Po­ziv pred­sjed­ni­ku Re­pu­bli­ke Srp­ske na ina­u­gu­ra­ci­ju pred­sjed­ni­ka SAD go­vo­ri u pri­log osno­va­no­sti na­da ko­je su kod nas kao i uvi­jek pre­tje­ra­ne. No­vi­ne su ne­dav­no do­ni­je­le vi­je­sti o to­me da će bal­kan­ske dr­ža­ve ne­u­klju­če­ne u NA­TO, pre­ma do­go­vo­ru Tram­pa i Pu­ti­na, po­sta­ti dio ru­ske sfe­re na Bal­ka­nu. Ni­šta čud­no. To je po­li­ti­ka me­đu­sob­nog obez­bje­đe­nja ko­ja da­nas funk­ci­o­ni­še na Bli­skom is­to­ku - ni Si­ri­ja ni­je te­ri­to­ri­jal­no na­slo­nje­na na Ru­sku Fe­de­ra­ci­ju, ali je nje­na sa­ve­zni­ca. Ru­ska Fe­de­ra­ci­ja je, na kon­cu, za­slu­žni­ja ne­go Sje­di­nje­ne Dr­ža­ve za ne­za­vi­snost Cr­ne Go­re iz 2006. go­di­ne.
Osta­je da se vi­di ka­kva će bi­ti 2017. go­di­na. Či­ni se da su eko­nom­ska i rat­na kri­za iza nas. Ve­li­ka eko­nom­ska kri­za, ko­ja se pro­te­klih go­di­na sve­la sa­mo na Evrp­sku uni­ju i okol­ne dr­ža­ve, po­če­la je čak pri­je de­vet go­di­na. Ako je Ale­po no­vi Sta­ljin­grad, on­da nas če­ka go­di­na po­bolj­ša­nja i od­lu­ke – ne­ka no­va 1944. go­di­na. Uko­li­ko je go­di­na Tram­po­ve po­bje­de bi­la slič­na po­bje­di Vo­re­na Dž. Har­din­ga 1920., pa SAD umje­sto u po­treb­ne re­for­me ula­ze u no­vi krug po­pu­li­zma, on­da nas če­ka­ju no­ve „lu­de dva­de­se­te“... Ali i ne­ka no­va 1933. go­di­na (ta­da je na vlast u Nje­mač­koj do­šao Adolf Hi­tler) kao nji­ho­va po­sle­di­ca...
(Autor je isto­ri­čar
i do­cent na Fi­lo­zof­skom
fa­kul­te­tu u Be­o­gra­du)